Ajoj ajoj ajoj. Danas opet nove spoznaje. Koja sam ja glupača, mrzim se. Zaljubila sam se ko malo dijete. Ko klinka od 14 godina. Užas. Pa meni je K. negdje umiro od smijeha dva mjeseca gledajuć me kak se patim i silim i mučim i odupirem. A ne ide. Ajoj, koje sam ja kino od cure.

A šta, ovo mi je škola i drugi puta ću pametnije. Od naše priče ionako nema kruha nit bi ikak moglo bit. Samo šta ćeš ti sebi mislit do kraja života o meni. A šta, pa događa se i pametnijima. Briga me...ma da moš mislit.  Ajoj ovo mi nije trebalo. Ne nikako. Da se toliko zaljubim, ma užas. Sramota me. Pa tko ne bi pobjego glavom bez obzira kad nikak nisam normalna osoba i još sam se k tome i zaljubila. Dabl demiđ.

Ovih dana čekam komp. Jedva čekam. Skompavam se s četvrtom po redu papigom (da vidim dokad će ova potrajat). Zove se Beba. Na poslu ništa novo, ista dosada. Željela bih malo otputovat iz ovog  napornog grada, samo da se maknem i zaboravim na samu sebe. Najradije bih pobjegla iz vlastite kože ali jebiga to ne ide. A proći će vrijeme, doći će dan kada ću se svemu ovome samo smijat i mislit si ajoj ajoj, koja si ti luđakinja bila. Valjda se to sve tako moralo odigrati, sve su to faze kroz koje moraš proći. A šta sad smijem i ja nekad zajebat. Doduše meni se nitko nije zgražao (osim vječno isfrustriranog i frustrirajućeg S.). Tako da mislim  da to sve i nije tako velika pogreška. Ipak je logično i u mom stilu. Koji ludi period u životu. Samo da taj dan što prije dođe. Jer umorna sam  od sebe. Mene stvarno ništa ne jebe kad zabrijem. I previše se prepuštam. Stvarno nisam normalna osoba kad se sjetim svih svojih ekscesa i ispada i ludosti. Ajoj pa ko će sa mnom ovakvom. Morala bih se malo mijenjat. Malo utišat svoje emocije. Sredit se. Stišat. Sramim se. A šta ćeš....

Razmišljam o ovoj našoj priči. Šteta, ali nije moglo bolje. A koliko  šteta toliko i bolje.

Kad bi smrtnici poštivali bilo kakv odnos s mudrošću, starost ne bi ni postojala.

Srce je uvijek u pravu.

Jučer mi je došao Dario. Prisjećali smo se svega što smo prošli zajedno. Bilo je jako emotivno. Vidim da je on onaj isti lik s kojim sam provela pet godina života, tri u komadu, bez odvajanja. Bliskost je ostala. Uvijek ćemo mi bit Pam and Jim, Mickey and Mallory....

Rekao mi je „šta je mala“. Evo opet su mi suze navrle na oči... Shvaćam da ćemo mi jedno drugome vječno biti odani. To što smo mi podijelili i imali je nešto zaista posebno i neprocijenjivo. On će uvijek biti ljubav mog života na taj jedan poseban način. A i ja njegova. Rekao mi je još ljetos to. Da me voli i da će me uvijek voljeti ali to je tako moralo biti. Jednostavno smo krivi spoj. Odrastali smo skupa i sve najbitnije prošli zajedno. Pet godina, nisu to male stvari. Vidim mu sjetu u očima i sad više nemam straha. Uvijek će on biti tamo negdje i uvijek će s vremena na vrijeme uletit u moj život kao frend i zauvijek ćemo mi imat jedno drugo. Mrzim tu svoju glupu nesigurnost. Bilo me strah da ga ne izgubim. A neću, nikada. Plakala sam sinoć dugo. Ne od jada nego od neke sretne tuge. Zbilja je posebno to što mi dijelimo, rijetki su takvi parovi. Vidim da je sretniji s Anastazijom. Drago mi je za njega. Zaslužio je. I meni je bolje bez njega. Ali neke stvari ostaju . Sjećanja... čitav jedan život smo podijelili. Potkrovlje, bukiranje, Zuzu, drogiranje, banane, milion toga. Prošli smo sito i rešeto. Premoćno je to. I stvarno sam sretna što smo bili zajedno i naučili jedno drugo neki kurac. Otvorili si vrata u bolji život. Sad dalje moramo sami, svako po svom. I ostali smo isti oboje, a opet bliski. Tako sam ponosna na njega. Napunio me. Osjećam se bolje.

Čak sam i smetnula s uma malo ovog malog, na trenutak sam čak i pomislila šta ti to sebi uopće radiš? Jel to vrijedno?

Kada ću ja opet naći nešto veće i moćnije od Darija? Jedino bi me to zadovoljlo. Mislim da će meni ovakvoj izbirljivoj puno vremena morati proći, a opet, nikad se ne zna.

Pitam se sad jel M. zaista vrijedan tolikog naprezanja i mučenja. Ma, neću sad srat, mislim da je, ali previše je komplicirano. Nisam se uspjela snaći, šteta. Nisam ga skužila odmah i prevario me. Nisam sebi dovoljno vjerovala. Definitivno bih trebala u sebi završiti ovu priču. I zbog njega a ne da me se dečko boji.

Hvala ti Dario, za sve lijepo što smo prošli i što si takav kakav si.

Razmišljala sam noćas i mislim da bih se sada mogla počet normalno ponašat pred M. Krajnje mi je vrijeme. Zna on sve i zbunjen je, negdje ne može vjerovat da sam takva. E kad bi znao koliko sam ja duboka i odana. Vjerovao bi mi otpočetka. Boli me kurac, žao mi je što sam bila gruba prema njemu, ali jebiga. Mislim da je sve ispalo tak kak je morao ispast. Ipak je negdje kreten. Klinac. Frajer. Jebiga, imam i ja ego. Nisam ga nikad doživjela kao klinca i malog uplašenog, tu sam pogriješila. Ma briga me, umire to polako u meni.... do ljeta ću se samo smijat svemu tome.

A jebiga, nakon dugo vremena patnje doživjela sam nešto lijepo prema nekome, nešto jako, htjela sam to zadržat i produbit. Ali kriva osoba, jako kriva, premlada za moje potrebe, šteta. Zato neću se sad tu i dalje nadat i mučit nego trebam opet zagrabit dalje. Zabrijat na sebe. Zgodna sam mlada i pametna i mogu bolje. Voljela bih mu samo nekako reći da mi je žao i da bih voljela da mi oprosti za sve loše. Šteta, tko zna dal ću ikad dobit priliku. Nezreo je i za razgovor. Ne bi ni to mogao podnijet.

Tek sad kužim koliko se on boji. Koliko je on morao skupit hrabrosti da bi ono veče učinio ono što je učinio. A ja sam se uplašila i pobjegla. Šteta. Sad mu vjerujem, ali prekasno je. Zakompliciralo se gdje god je moglo. Sve se događa s razlogom, pa onda bolje da je tako i bilo. Milion pitanja u meni a odgovora nigdje. Prestrašno.

Možda se sretnemo jednom u budućnosti i zabrijemo do kraja, gotovo sam sigurna da će tako biti. Jer on će meni uvijek biti dobar, može mi bit samo još bolji. A ni ja se neću udavat i propast. Ostat ću ista. Ma bolje definitivno je bolje da je ovako ispalo. Jedino što me tlači što mu ne mogu objasnit neke stvari, svoju viziju, zašto sam bila gruba, zašto je tu morao biti K.

Izjeda me više to sve nego želja za njim.

Opet se osjećam bitnom i sretnom. Dario će mi uvijek to dat. Rekao je da sam divlja i neukrotiva. Moram to mijenjat. Sredit se malo i stišat tu bujicu emocija. Ko će sa mnom ovakvom, pa nisam normalna. Žao mi je.

Oprosti mi M. što nisam pohvalila čorbanac, što sam te napala u tramvaju, što nisam bila blaga i pred ljudima, što sam se ponašala kao glupača, što sam radila budalu od tebe u nekim trenucima. Oprosti. Ja tebi opraštam što ti nisam dovoljno Hrvat, što si frajer bio u barakama i sjebo me ko glupaču, što si bio hladan i piko me kad god si mogao. Moj je problem bio što si  mi bio toiko jako dobar da si mi unosio samo nervozu i milion pitanja na koje nikad nisam našla odgovor. Šta je tu na kraju bilo pitaj boga, koje su bile tvoje namjere. Ostat će to vječno nerazjašnjeno, ali meni se više sada ne da preispitivati. Odgovora neću naći. Bito mi je i dalje, ali ne mogu se trošit. Dario mi je malo otvorio oči.

Zaboravi sve što je bilo. Neka ti ovo bude najljepša priča, sjećaj je se s osmijehom a ne s gorčinom. Hvali se do kraja života, briga me. Ja idem sad dalje. Ako ikad dođeš, pokazat ću ti konačno tko sam. Možda ti se i svidim, pa budemo frendovi. Samo me nemoj pamtit ko luđakinju koja se okomila na tebe. Volim te i dalje, takva sam.

Kopka me malo dal da danas odem u grad da te vidim. Ma samo da te vidim i da ti opet nešto dokažem, ko fol neku ravnodušnost, da te smirim...  al neću. Više neg išta na ovome svijetu bih te vidjela, ali baš baš namjerno neću otići ni ovaj vikend. Sad se nismo vidjeli već osam ili više vikenada i baš mi je to super. Sigurno, stoposto se pitaš kako to da me nema. A tek kad večeras sretneš s. Bez mene. Malo ćeš se zamislit, he he. Znam da hoćeš. E pa neka. Nek ti pofalim nek se zapitaš gdje li je nestala ova moja opsesija i trčkaranje.

Ja sam svoje obavila onom porukom. Da odem danas u grad, samo bih bila u iščekivanju tebe, stalno bih na tebe mislila dal ću te srest i kad i gdje. I navečer kad bi se vidjeli, opet bih se pogubila i opet bi bilo sve gore narednih tjedana. Tako da se neću pojavit tamo do Uskrsa a koliko vidim kak mi je mučno od svega, razmišljam da ni tad ne odem. Ozbiljno.

A vidjet ću još...

Al stvarno ne mogu vjerovat da me još istom jačinom pereš a nismo se vidjeli dva mjeseca. Pa jebote hoće li to ikad proći? Baš me zanima kak će na kraju završit ova priča. Baš.

Skužila sam da je najbolje za mene da to ipak sve ostane samo na seksu jer ne možeš ti više dat od sebe. I digo si mi živce danas. Ustašo glupa. Kretenčino primitivna. Hranio si si ego sa mnom ja sam ko idiot cupkala i trčkarala oko tebe, a ti ništa. Veli k. – ne kuži te. Pa jesi se ti uopće potrudio da me prokužiš. Ma ko te jebe.

Ajoj šta sam  ja napravila. Ajoj. Jebote pa ti ćeš mene pamtit do kraja života. Uvijek ću ti bit nešto. Nećeš nikad bit ravnodušan prema meni. Uvijek kad se sretnemo, bit će nekih iskrica među nama, pa i kad budemo odrasli ljudi. Ajd sam zamisli da se opet nađemo za deset godina. Ne bih se čudila da tako i bude. Baš me zanima. He he....

I tako, malo te mrzim jer si idiot, malo te volim jer si takav, al kad sve zbrojim i oduzmem sve je ispalo kak je moralo ispast.  Bude mi žao kad se sjetim onih rijetkih trenutaka kad si bio samo klinac. Al definitivno, teško te je pratit, stvarno si too much. Ne da mi se više, šta mi to treba. Izvana izgleda kao da te boli kurac a ja skakućem. E imam i ja ego i granice. Nisi toliko frajer. Ko te jebe. Da, do idućeg tjedna......

Ma znaš šta, sad je tek postalo zanimljivo.

Sad smo se tek upoznali i onjušili, a Vesna mi je rekla da ova naša priča može trajati godinama.

Pa ond boli me kurac ionak nemam pametnijeg posla u životu.

Da mi naiđe Deniro u mladim danima otpo bi ko blato, al ovak... pa briga me.

Iskoristila sam K. Nešto svjesno nešto nenamjerno.

Sad znaš tko sam i složio si si puzle o meni. I znaš sve.

A na početku Zagreba nismo znali jedno drugo, pogrešne stvari su nas mučile. Kad se sjetim, imala sam krivu predodžbu o tebi. Napredovali smo oboje. I gotovo sam uvjerena da si skužio moju predstavu. Pametan si ti dečko, pametniji od mene.

Ajd skuži me do kraja i nemoj se pravit u parku da me ne vidiš i gledat me kradomice.

Ajd budi frajer, trud će ti se isplatit. Garantiram.

Ajd budi moj jebač.

Ma ja ću bit s tobom pa makar mi to bilo zadnje što ću učinit u ovom životu. A znaš šta je najbolje, ja nekak osjećam da ćemo mi zabrijat kad tad. Pa makar za tipa 5 godina. Znaš kak znam. Skužio si da sam samo htjela da sve ostane među nama.

Mrknut ćemo se mi kad tad i nitko neće znat. Vidjet ćeš. Narast ćeš ti meni.

Znaš šta sam još skužila, ti si mene u početku htio samo iskoristiti, kao što si njih dvije najvjerojatnije, jer drukčije ni ne znaš. Ma gdje bi se ti potrudio oko cure, zato ju nikad ni nisi imao. Koja seljačina. E sad kad si skužio da to tako ne ide sa mnom....panika. Ma, marš.  Marš u pizdu materinu, ko te jebe. Ponosna ću hodat kraj tebe. Zamisli da si ti dopustiš da se poniziš zbog pičke. Ok, znam reko si da ne vjeruješ nikom, kasno sam to skužila što mi želiš reći. Sad znam da si totalno nepovjerljiva osoba. Jebote šta sam ja tebi napravila, ti ćeš mene pamtit čitav život i pitat se. Zato znam da ćemo kad tad bit opet skupa. Pa makar kad budeš odrastao čovjek. U to bi bilo jebeno. Ne smijem ni zamišljat kak ćeš tad tek izgledat. Smrade mali. Šta si ti meni sve srao. Zamisli, frajer ko ti da si dopusti nešto tako da bari curu da bude ljubazan. Koji si ti kreten. Al to ti kod mene nije prošlo. Skužio si ti da sam ja malo odraslija, da sam te prokužila. Mislim da mi je krajnje vrijeme da se posvetim sebi. Nađem nekog tko će htjet uživat u meni. Zadovoljit moje potrebe, a ne ovo. Opsesija zbog drkoša od osamnaest godina. Mislim, serem bez veze. Znam ja tko si ti. Ti si jako duboka i posebna osoba. Znam ja to. Ali tvoj je problem što si zatvoren i frajer. Budi pa drkaj. Nećeš više hranit ego sa mnom. Da ja ko neka očajnica tu tebe čekam i razvijam strategije što ću i kak ću doć do tebe. A ti ništa. Ma ko te jebe. Ne treba mi to. Da ja ne vidim ništ oko sebe pola godine. Marš. Šta se nisi samo malo više potrudio, samo malo pristojniji bio i bolji prema meni. Đubre odvratno.

Na kraju, sve kad bi bilo skupa ja nikad od tebe ne bih dobila ono što želim jer ti ćeš uvijek morat bit frajer. To je tako. Ti moraš bit frajer. I šta će mi to onda?

Ma daj ko te jebe. Ja ti garantiram da se više nikad u životu nećeš tak napalit ko sa mnom. To je tako. He he, jesam te sjebala. Ajoj. Jadan. Šta ćeš ti mislit o meni do kraja života, koja sam ja luđakinja.

Pa jebote pa mi smo isti. Oboje imamo taj divljački štih u sebi. Neobuzdani, koji probije kad se napijemo. A ustvari smo jadni i osjećajni, emotivci slupčani. He he. Koji smo mi likovi.

Zagrizo si ti. Kužiš ti mene, kužiš ti igru. Nisi ti glup. Koliko god te strah, nećeš ti bit hladan prema meni nikad. A ha ha. Koja ludost. E ovo mi je prejebeno. Stari moj šta je tebe snašlo. Eto ti, bože.

Mislim da bolujem od depresije. Moram mijenjat stil života. Ubijam se od razmišljanja i samoće a nikak ništa da poduzmem, ne mičem se s mjesta već pola godine. Preiscrpljena sam. Nemam apetita loše spavam i samo pušim ko luda. Dosadno mi na poslu dosadno mi kod kuće. Osjećam se odbačeno od svih ljudi oko sebe. Ko zadnje govno. Osjećam se ružno i nepoželjno. Muka mi je kad se sjetim svoje prošlosti i svih onih sranja. Neću više nikad otići tamo. Nemam snage više za ništa. Nemam ja snage za ovo. Toliko se loše osjećam u svojoj koži i pod gadnim sam pritiskom.

Prošao mi je vikend u doslovnom očaju. Nisam radila skoro ništa nego ležala i plakala. I sad me Saša napunio i smirio i sad sam super. Složila sam se malo. Jebiga tak je kak je. Jučer sam ti poslala poruku. Čovječe tresla sam se dok sam ju slala ja to ne mogu vjerovat. Ko da će svemir implodirati. Ne mogu vjerovati. Poslala sam ju i sad mi je lakše. To je bitno, olakšat sebi. I boli me kurac. Boli me kurac ak sam ti opet digla živce i ak si misliš da te neću nikad ostavit na miru. Boli me kurac i ak si se uplašio i ak je ne znam šta i ne znam koja verzija.

Mislim da je stvarno krajnje vrijeme da se počnemo normalno ponašat jedno pred drugim, pogotovo ja. I da te prestanem toliko idealizirati. Ipak si ti mali. Koliko god glumio.

Ah, dobro je , dolazim sebi. Pao mi je jučer veliki kamen sa srca kad sam ti poslala tu poruku, moram tako, takva sam, moram se oprat. Veliki sam karakter. Pa ti sad vidi šta ćeš i dal ćeš uopće. Meni bi naravno bilo drago da dođeš, pokazat ću ti tko sam konačno. Ne mogu vjerovat da mi je toliko trebalo pola godine da te skužim. I uvijek će mi bit žao što nisam mogla pametnije. Bit ćeš ti meni bolna točka zauvijek. Jer si takav, prekrasan. Pre-kra-san. Uz tebe sam se osjećala ko uz brada pitta. Komično, zar ne. A ono ti mali klinac iz selendure provincijske, koji brije kak nikad neće položit vozački jer zna vozit auto. Ne, nije da te ismijavam već tek sad kužim te tvoje fore. Lud si i jako inteligentan. Fascinantna osoba, malo je takvih. Nikad se ne pokazuješ do kraja. Svaka čast. Blago onoj koja dopre do tebe. Ako to ikad i dopustiš ikome uopće ti takav težak. Al žao mi je žao mi je žao mi je. Sjebo me i cimer i ja sama nisam ti ništa vjerovala. Koje odvratno razdoblje u životu, ne bih se tog više ni smjela sjećat. Krmača glupa eto to sam. Zaboravljala sam da u toj cijeloj priči ti imaš ipak tek osamnaest godina. Da si mali. Prekasno sam doznala da nemaš iskustva. I skužila da se i ti bojiš ja sam tvoje idiotsko ponašanje stalno shvaćala protiv sebe, a ono ustvari ti se samo braniš. I ne znaš drukčije. Kemija će među nama uvijek postojati. Tko zna možda nam se jednom u budućnosti ipak zalomi nešto. Daj bože.

 Al iskreno, ne vjerujem, previše je gorčine barem u meni. Nekako je sve bilo previše pogrešno. Idiotski i sve gore. Previše napetosti i glume, nismo se skužili. Jebiga. Baš šteta, tako napeta i žestoka priča, nesvakidašnja, a eto sa glupim i nesretnim završetkom. Toliko toga bih ti rekla a znam da nikad neću moći. Nikad. Ti si takav. Ja sam glupa i mrzim se sada.

Proći će vrijeme, pustit ću prošlost i tržnicu na miru i grozne ljude kojih se bojim, doći će neka nova faza u mom životu kada ću opet bit ispunjena i zadovoljna. Kada ću se samo slatko smijat svemu ovome i mislit si koja sam ja glupača bila, pa šta. Eto, toliko sam sjebana i toliko mi je bed. A uhvatila sam se tebe ko pijan plota ko utopljenik slamke i to je tak moralo bit isforsirano. Pretvorila sam se u čudovište koje te proganja. A ti ništa, ništa. Naravno. Na svaki moj pokušaj ti si pobjego glavom bez obzira. Povrijedio me nekoliko puta. Pitaj boga jel uopće kužiš da sam ja to sve tako radila radi tebe. Da inače nisam takva. Stvarno sam pukla na tebe. Jako si me privukao. Bolesno i opsesivno. Prelijepi savršeni moj, da si koju godinu stariji ili ja malo mlađa, ajoj pa gdje bi nam bio kraj.

Ali dosta mi je frajera koji me samo muče. Dosta likova sebičnih teških i kompliciranih. Dosta svega. Reko si sam-boli mene kurac za nju, nije mi privlačna. Jel ti znaš kako su mene te tvoje riječi pogodile????? A znao si da će mi reći to. Ovo je tvoja odluka. Možda ti bude žao, možda ne.

 Možda probamo opet, možda se sretnemo jednom za milion godina kad porasteš i shvatiš što sam ja to htjela od tebe. Al iskreno ne vjerujem jer me ni nisi upoznao, tek onjušio. I znam da sam ostavila loš dojam na tebe. Tek sam neki dan skužila da i ja kao i ti imam sto različitih lica i da je tebe to sve sigurno isto zbunjivalo. I moje vječno grljenje. Ma fuj.

Al, čuj, ja sam bila u totalnom kolapsu i previranju sama sa sobom, opirala sam se tebi i strah me bilo. Jako. Povrijedio si me svaki put svaki jebeni put sam plakala zbog tebe, mada sam si obećala da neću više. Preveliki si kuler za moje živce. A ja sam u jadnoj fazi života bila, najtežoj.

Ništa više ne želim dugovati u svom rodnom gradu, nikome. Dosta mi je primitivizma, sebe takve glupe i očajne, patnje i stradavanja, nemogućih misija i srama. Sve je to jedno veliko sranje. Okrenut ću novi list života. Doći će nešto, mora doći, evo već mi je bolje. Izborila sam se za neko svoje kakvo takvo mjesto pod suncem. Žao mi je žao mi je što te nisam uspjela skužit prije. Sada bih bila blaža prema tebi, pohvalila bih te. Dotaknula. I ispale bi stvari malo drugačije. Ovako mi se sve baš gadi. Žao mi je žao mi je. Tek sad shvaćam da si i ti ispadao totalni kreten predamnom samo zbog straha. A kad pogledaš realno ko da je ne znam što bilo. Ništa. A opet je puno za tako dvije uplašene i komplicirane osobe kao što smo mi. Bojala sam te se ko vraga. Otvorila sam ti se i sve si znao samo nisi vjerovao. Gledali smo se ko preko nišana ono veče i ja sam sve pokušala popraviti. Onda opet se ne vidimo jedan dan i ti si opet hladan i dalek. Druga osoba. Tebi se uvijek i isponova mora sve objašnjavati i dokazivati i opuštati te. Koma. Sad sam tek sve shvatila. Kad bi mi barem dao novu šansu. Kak je Vesna rekla, jedan novi početak, sve bi bilo drukčije. A opet možda i ne bi. Jer ..... neka sranja su prekoma. Užasno se osjećam. A šta ćeš. Glupi smo ko panjevi oboje. I ja sam gora od tebe. Žao mi je žao mi je. Što nisam ovo odradila pametnije. Bila bi nam to najljepša priča, bilo bi baš super, mali moj. Kako sam ja htjela uživat u tebi. A ti ništa, dalek i nedostižan. Nepovjerljiv. Potjerao si me od sebe svaki put kad sam ti pokušala prići. I jebi se sad, sad drkaj na mene do kraja života. Briga me. Znam da si barem dva tjedna hodao s erekcijom, znam da imaš jače orgazme od onda, isto kao i ja. Znam da će ta kemija među nama uvijek postojati al jebiga. Ovo mi je najveći brodolom i poraz u životu. Jako mi je žao. Pokušala sam što sam najbolje mogla. Nije ništa upalilo. Pretvrd si orah čak i za mene. Samo što će mene to boljeti još jako jako dugo. Nisam tak sebična, mislila sam i na tebe. Što bi se dogodilo da si se ti zaljubio? Kaos. Bolje ovako, bolje za oboje. Idi sad ševi klinke, naučio si nešto od mene. Iskoristi to. Good luck. Bit ćeš pravi frajer, jebač i pol. Pa već sad si to. Ali eto nisi bio moj jebač do kraja. To nikako. Jer sam se previše uplašila. Volim te i dalje i uvijek ću te voljeti makar malo, želim da znaš to. Da sam ja normalna cura i da mi treba puno ljubavi i pažnje. Da sam draga i skrena i da bih se više neg išta na ovome svijetu željela grliti s tobom. S tobom, baš s tobom. Sisala bih ti jezik opet , mirisala vrat, grlila te i dodirivala ti one savršene prste, gledala u vražje oči. Ali kad bi se moje želje ispunile, ti bi se zaljubio. A šta onda? Ubio bi te čača. He he. Koji smo mi likovi. Bože sačuvaj. Ovo je za proučavanje znanstvenika. Katastrofa. Ali znam da tebi nikako ne treba cura pogotovo ne starija devet godina i još k tome tako psihički sjebana ko ja. I zato znam da je bolje ovako. Velika sam ja cura, preboljet ću te. Naći ću si novu žrtvu. Mislim da mi nije baš pametno a ni fer prema tebi da se toliko duboko uplićem u tvoj emotivni nesređeni svijet samo zato što je eto meni to tako potrebno sada u životu. Jer mi treba netko, jer sam s tobom prvi put doživjela toliku strast pa se malo ponijela, jer sam očajna i usamljena, jer sam nakoln milijun godina tuča, mržnje, strahova i jada doživjela nešto lijepo pa se prepustila i željela još. Oprosti mi zato. Molim te. Ne, ovo se nije trebalo dogoditi. Al, znaš šta? Nije mi žao. Ti si toliko lijepo biće, jedno od najljepših što sam vidjela u životu i ponosim se time što smo brijali. Drago mi je što sam ti dala barem malo onoga što mogu. I što sam te okusila makar malo. Jer si pravi nebrušeni dragulj. Blago onoj koja te jednom bude imala, valjda će te znat cjenit. Ne mogu vjerovat da sam ja tak nešt našla u onoj selenduri. Koji si ti lik. Muškarčić. Kad narasteš, bit ćeš ko Tommy iz vatrenih dečki, jebo me pas. Kako si ti dobar. Ja to ne vjerujem svojim čulima. Stari moj. Nadam se da si svjestan sebe onako kako si svjestan svega oko sebe. Da si mrak. Da si baš dobar, a možda sam samo ja to sve malo previše zabrijala. He he....

A možda sam samo malo pomiješala ovaj osjećaj usamljenosti sa željom za tobom. Ajmo sad opet sve proroštiljati kroz glavu po tisućuti put.

Trošiš me bezveze. Mislim da bi i idiot shvatio da nećeš ništa. Ili ne možeš. Ili se bojiš. Ili je u šumi.

A ja te želim.

Sad bih te ja trebala opustiti, kaže Vesna. Mislim, sve mi je jasno. Ti moraš biti frajer, ja te moram pustiti da to budeš. Ali. Ali. Mrzim ovu riječ.

Ajd ti zamisli šta mene čeka. Ja bih sad trebala steći tvoje povjerenje, skompat se s tobom i da se opustiš. Uz to, moram sebe skulirat da se ponašam onako kakva ja jesam. A ne ko neki iritantni naporni idiot. Hihotava glupačica.

A ti si meni toliko napet i privlačan da se pogubim. Kuliram se pri svakom pokretu. Ono, sad dišem sve je ok, sad sam to rekla, nisam trebala, ovo glupo zvuči, sad gledam ovdje, sad ću to reći il da ipak ne kažem. A zašto si ti sad to rekao.    Ma,  kaos!!!!!!!

Ali ajde, nekak brijem da ću to moć. Ali ako ćeš se ti meni opet bahatit i pikat me. Ne znam... ajde i to ću nekak pregurat.

Čovječe, da bih ovo odradila trebat će mi još pola godine.

Bit ćemo skupa na ljeto.

Ali bed je jer znam da sve da se i ti zaljubiš (što bi si frajer kao ti teško mogao dopustiti)

kako bismo mi uopće mogli bit skupa? To je nemoguća misija. Ja ne mogu vjerovati da se meni ovakve stvari događaju. Osjećam da je to tu nešto jako moćno za nas oboje a kad je neizvedivo. Koje smo mi budale. Retardirane budale.

PRIČAJ SA MNOM!!!!!!

TO JE SVE ŠTO TRAŽIM!!!!!!!!!!!!

Ponedjeljak. Užas.

Noćas sam te prvi put sanjala. Jel ti znaš da ja čak nisam toliko hrabra ni da zamišljam kako bi to izgledalo. I noćas mi je došlo u snovima. Koja sam ja kukavica, možda veća i od tebe. Tek sad to shvaćam da se ne usudim ni zamišljati...

Dvoumim se između dva puta. U neku ruku se osjećam kao idiot i mrzim se što sam sve odigrala tako glupo. Posramim se kad se sjetim svega i onako, želim te preboljeti. Mislim si da si i ti mogao učiniti malo više osim onog mahanja nožem. Ne znam ti ja tako dobro čitati između redova, sada bih ti rekla - vjeruj meni.

Mislim si znaš sve, nisi glup, sve si shvatio. Znaš da te želim, znaš da sam se i zaljubila, osjećaš da nisam opasna. Mogao si nazvati, mogao si nešto reći. Kakvu sam ti samo predstavu odigrala. Prava glumica.

Ali ti si rekao neću. I kad sam te poljubila, opet - neću. Pa mi dođe da te jednostavno  odjebem. I točka. Ono, ne da mi se više, dosta. Briga me.

Ali onda se sjetim onog tvog uplašenog izbjegavanja pogleda i kontakta. Sramiš se i ti. A nekako kao da mi želiš vjerovati tako ja to osjećam. Pa razmisli malo, da je to samo sex, zar bih se toliko trudila? Zašto si morao pobjeći?

Ne, nikako mi ne daš mira. Previše si mi u mislima.

I tako s druge strane si mislim pa tek je sad postalo zanimljivo. Sad smo se koliko toliko upoznali sad bi se trebali prokužit do kraja i vjerovat si. Da se konačno skompamo i počnemo se normalno ponašat jedno pred drugim.

Jel zaš da je Dunja tek ovaj vikend u Papilonu shvatila o čemu joj pričam već pola godine? I kaže da je to normalno. Pa kako da budem onda normalna pred tobom. Ma užas.

Prestrastvena sam osoba, svemu se dajem do kraja pa tako i tebi i znam da neću pustit ma koliko se trudila uvjeriti samu sebe da je tako najbolje i najpametnije. Jer nemamo mi šanse čak i da ti želiš koliko i ja.

Osjećam da je ovo između nas nešto jako moćno. Ne znam o čemu se tu radi točno. Mogla bih otići pitat.....nekoga.....bojim se odgovora ali ipak moram saznati. Jer  predobar si mi mali moj, predobar, kako si dobar a tek ti je osamnaest godina. Šta će tek bit kasnije...

Evo još jedan prazan vikend mi je za vratom, a ti ipak nećeš doći. Ljudi moji jel to moguće, osjećam olakšanje. Hvala bogu što nećeš doći, ne želim te vidjeti još neko vrijeme. Do idućeg vikenda...ha ha. Na kraju se svodi na to da ja ispunjavam vrijeme od vikenda do vikenda i nadanja da ćeš doći. Ajde, konačno sam to i priznala. Ali neka, nek prođe još koji tjedan bez tebe i naših nervoza. Nek si još malo posložim stvari u glavi prije nego tvoj vražji lik opet sve pohara i odnese me u kaos. Veći od ovog!

Želim ti dokazati da mogu bit skulirana i da mogu bit normalna i da naravno mogu bez tebe. Nisi ti baš toliki. Sjećam se, nekad si baš ispadao klinac, što ti na kraju krajeva i jesi. Jedino što te ja nikada nisam uspijevala doživjeti na taj način. Doduše, nisam se ni trudila. A kako bih, kad si dobar, kad si prekrasan, kad si mi savršen.

Baš ono što sada i trebam.

Lakše mi je nekako ovako bez tebe. Znam da si tamo negdje i da ćemo se vidjeti kad tad, ali neka.....nek prođe vrijeme da se ohladim, treba mi to.

Zanima me što ću vidjeti u tvojim očima. Dal opet onaj luđački sjaj koji me dovodi u ovakva stanja ili možda kao zadnji put, strah.

Joj, mali moj, M., šta sam ja tebi napravila. Možda se ovo nije nikad trebalo dogoditi.

Ma šta te briga, bar se možeš hvaliti do kraja života. Takve se stvari ne događaju svakome. Nadam se da ti nije žao. Ma, bilo ti je predobro da bi žalio. Ali sad je vrijem da te pustim. Moram. I zbog sebe.

Skupit ću svu snagu koji imam da ti pokažem da sam ravnodušna. Da smo sada samo frendovi kako si rekao da bi htio da budemo. Moram!

A ovdje na ovim stranicama mogu sve. Mogu biti tvoja boginja ako mi se hoće.......

Onako, pomislim iskreno i naivno, sutra je novi dan izbit ću te iz glave. Nismo se vidjeli ima već više od mjesec dana, a naša glupa priča traje već pola godine. Onda se opet pojavi iskrica i ja se smrznem. Ludilo.

Možda dođeš možda ne a ja ni sama ne znam što je za mene bolje. Željela bih te vidjeti i pokazati ti da me se ne trebaš bojati, ali toliko mi je mučno kao što rekoh, da bih to sve najradije odgurnula što dalje od sebe, što dalje. Upoznao si me u najtežem razdoblju života. Žao mi je.

Želim ti pokazati da mi više nisi tako važan. Želim te i dalje uz sebe. Barem povremeno.

Pišem ove stranice da bih sve posložila na papir i konačno se zaputila dalje. Pisanje me smiruje. Prepričat ću konačno ovu priču i dovesti se u red.......

Ne znam da li sam ikada uživo vidjela nekoga nalik tebi, nekoga tko me toliko jako privukao. Savršen si. Baš onako kako treba biti. Izgledaš mi kao vilenjak. Mislila sam da si stariji, bila sam pijana i napravila glupost. Kakav sam dojam ostavila? Nikad nisam doznala. Nisi me nazvao. Opet sam bila pijana i napravila glupost. Dobro, tu smo se upoznali. Vidio si tko sam. Željela sam te dodirivati i ljubiti. Tvoje prekrasno lice, tvoju glatku kožu, napet trbuh i veliki pupak. Toliko sam htjela uživati u tebi. A ti si pobjegao. Morao si biti veći od mene. Pustila sam. Onda se opet vraćaš poput nekog vrtloga i napraviš mi kaos u glavi. Kažeš ovo, pokažeš ono, uplašio si me. Nisam ti se mogla predati na taj način. Opet sam pustila i čekala te. Pokazivao si strah i odbojnost jednako koliko i želju. Došao si. Ja sam se uplašila. Oprosti. Pokušala sam to popraviti. Prihvatio si igru. I onda je sve otišlo kvragu. Napila sam se opet i napravila sranje. Oprosti. Opet sam pokušala popraviti. A ti si sada tak zaista pobjegao. Ti više ne znaš što možeš očekivati od mene. Ja sam stvarno luda u nekim situacijama. Odreagiram grubo i u afektu. Žao mi je.

Znam da si premali da bi shvatio što se to događa sa mnom. Ni ja sama ne shvaćam baš najbolje. Znam samo da to sve struji iz mene i pati me. Želim te jako. Želim te kao ništa na ovome svijetu. Gadno sam ja otkinula na tebe. Nije ni čudo da me se bojiš. Ne znam samo što sam ja to očekivala. Želim da ovo u meni prestane. Želim smiriti svoje nabujale misli o tebi i pokazati ti da mogu bolje. Znaš, m., volim te, nekako bolesno i nasvoj glupi način, ali volim te. Govorili su mi da sam frik za ljubav i sada si mi ti ostao opsesija. Sve mi je gore. Ja neću moći još dugo ovako. Jedino na što mislim si ti. Stalno u mislima s tobom. Proživljavam svaki naš zajednički trenutak i razmišljam što bi to moglo biti sada u tvojoj glavi.

Žao mi je ako se osjećaš kao igračka, nisam to htjela. Žao mi je žao mi je. Stoput ću to ponoviti da mi je žao. Ali nisi ni ti bio fer. Imaš ispriku veću nego ja.

Mislim da znaš da imaš posla s osobom ne baš čiste glave i to te plaši. Ili te plaše emocije prema meni. Jedino ti i ja znamo baš sve što se izdogađalo i mene jako muči kako si ti to sve doživio. Digla sam ti ego i skakutala oko tebe non stop. Širila sam svoju nervozu i strujalo je iz mene sve ono što nije trebalo. Tvoje riječi me bole, kad kažeš da nisam normalna ženska. Sramim se. To je sve posljedica moje nesigurnosti i prošlosti koja mi je vjeruj mi bila grozna.

Otvoreno si mi pokazao da se želiš što dalje maknuti od mene. Pustila sam da se sve izdogađa eto tako stihijski. E da sam bila pametnija barem malo. Žao mi je žao mi je. Oprosti si mi neke moje pogreške ali očito preko nekih ne možeš prijeći. Strašno. Ja sam tu napikavala kako da ti se približim i pokažem da ti ne želim zlo a ti si sve krivo shvatio. M., zašto me se tako bojiš, zašto?????

A šta si ti mislio? Ja sam cura s emocijama, boli me tvoje ponašanje. Bole me tvoji hladni i grubi postupci. Volim te a ne mogu te čak ni pitati kako si a da to prođe bez tenzija. Zar je to tak strašno što sam se ja zaljubila u tebe? Baš sam pukla na tebe. Da mi barem daš šansu da ti objasnim jer ovo sve kulja u meni i jako se loše osjećam. Volim te iako znam da ne bih trebala. Volim te iako znam da je to pogrešno i da nikada nećeš biti moj. Volim te.

Još jedan kišovit dan ko stvoren za vidanje mojih rana. Opet sama u društvu tek gospođe samoće, opet kao da mi je šesnaest i slušam Štulićev, sada zamjenjiv, glas... opet ista priča, history repeats itself. Četvrta stepenica mog života. Opet nesretna. Krajnje je vrijeme da završim s ovakvim sranjima i zaputim se u nešto novo. Muka mi je na trenutke od same sebe. Mrzim te, ponekad. A onda opet ono vječno preispitivanje i kombiniranje.

Težak mi je ovaj put upoznavanja same sebe. Zaslužujem bolje. Iako se ustvari čini da je sve baš onako kako sam htjela, sve više shvaćam da je bilo bolno. Ne žalim zbog ničeg, nisam takva osoba. I da se opet rodim vjerojatno bi bilo sve isto. Ne, nije mi žao. Ponosna sam na sebe. Ali jebeni ali uvijek mora postojati. Nedostaje mi snage i odvažnosti. Da lupim konačno šakom od stol i kažem mater vam jebem svima ma ko vas jebe. Ja sam takva kakva sam i ako ti ne pašem idi u pm. Ali neeeee....ja moram glavom kroz zid, ja moram biti dobra. Nastojim ne sjebat druge nastojim ne sjebat ni sebe. Ne znam koliko mi uspjeva jer da sam isfrustrirana i na trenutke baš jadna, to je tako.

Kažu mi da sam velika i moćna. Vidim da jesam ali ne osjećam se tako. Barem ne ovih dana. Samoća me ubija, kaos mi je uglavi. Hoću još, hoću više, hoću bolje. Koja sam ja buktinja od žene. Katkad se uspijem posložiti na svoje mjesto i zadovoljna leći u krevet ali nekako mi u zadnje vrijeme to baš i ne uspijeva.

Iskreno, nekad sam sretna što sam živa. Znam da su to teške riječi ali tako je. Tek kad sam se maknula iz prošlog sranja, shvatila sam gdje sam bila. I sad opet ista pjesma. Zaljubim se pa patim. Pa dobro koji je moj problem?

Željela sam te kao nikad nikoga dosada. Tvoj sočan jezik i dodir i strah koji osjećam prema tebi, sve sam to htjela doživjeti opet. To nije tek šuplja fraza, ja stvarno nikad prema nikome nisam osjećala to što sam doživjela s tobom. I opet sama sve zaserem jer moram kopati. Užas! Možda si ti stvarno bog kako govoriš. Meni si na trenutke i bio. Žao mi je što si nismo vjerovali i nismo znali pametnije. Bilo bi zanimljivo iskustvo otići s tobom do kraja. A tko zna možda si i pružimo još jednu šansu.

Kaže mi Vesna ostat će ti gorak okus u ustima. Pa? Mislim si ionako je gorak okus. Šta sam ja lijepo doživjela iz ove priče osim te kemije i napetosti? Osjećam se ko zadnje govno, baš odbačeno. Ma kužim ja tebe nisi ni znao drugačije, a kako bi uopće. Koja komplicirana situacija. Ali samo da si mi malo vjerovao. Nakada ni u jednom trenutku nisam imala zlu namjeru prema tebi. A ti si se samo stalno branio i napadao. Koje smo mi budale sjebane. U glavu. Žao mi je što mi nikada nisi dao šansu da te upoznam da ti se približim niti da ti upoznaš mene barem malo. Ovako sad sve visi u zraku i mene će barem malo mučiti zauvijek. Želim završiti ovu priču jer me troši previše i uzaludno a eto ne mogu. Svaki novi dan se vraćam na tebe i mislim i slažem si slagalicu u glavi, i zlo mi je od same sebe. Isuse, bože, šta sam si ja dopustila. Da se osjećam tako bezvrijedno. Ma zbog čega. Zbog tvog discipliniranog vojničkog odgoja. Ma pogledaj se samo kako si isprogramiran i ukočen. Ne možeš se nikad opustiti sav si promišljen bez pogreške u ponašanju. Savršen. Boug. Strašno! I ti si mene takav naveo da se preispitujem do krajnjih granica, do ludila. Koja sam ja glupača.

Briga me više za tebe i tvoje mišljenje. Ti si primitivac, seljačina, ne kužiš baš neke stvari. Ok nisam ni ja neko zlato užasna sam po nekim pitanjima. Al briga me više. Ne da mi se zamarati s tobom. Učinit ću sve da zatomim ove osjećaje prema tebi jer stvarno više ne mogu. Gadiš mi se! Ma tko si ti mali. Šta sam ja to napravila u svojoj glavi od tebe.

Voljela bih samo odvojiti tvoj prekrasan izgled i zadržati tu sliku u glavi bez onih suvišnih dodataka tvog užasnog karaktera. Gledam tvoje oči, užasne su, jezovite. Gledam tvoje usne, hladne su i daleke. Tvoj nos.... pa ti si ustvari vrag a ne bog. I te tvoje velike ruke. Kako bih opet htjela da me uhvatiš i ne puštaš. Šteta što sam morala uplesti emocije bilo bi nam dobro da smo se pukli. Ali eto nismo mogli. Ti moraš kroz grubosti ja moram kroz emocije. I šta je tu je. Šteta je prevelika.

Znam, kad se sretnemo ti ćeš se kao i uvijek kulirati, kao ništa se nikada nije dogodilo. Sve pet. Hladne glave. Ali znaš, meni je to tako teško glumiti. Pogubim se na sam spomen tvog imena, a kamoli tek kad si ti u blizini. Gotova sam čovječe ko da  mi je 14 godina. Užas. Koji k mi se to dogodio. Nije  me nitko nikad ovoliko oprao. Kao ti.

I zašto me se bojiš? Na kraju je to tako. Ti toliki frajer, muškarčina, štemer, silovatelj, mafijaš, lik iz srpskih filmova. Bog. Kažeš da si bog. Pa hajde dođi onda i pokaži mi koji si ti bog. Bojiš se i ti mene isto kao i ja tebe. Zašto?

Trudila sam ko idiot da ti pokažem koliko sam mala i glupa. Trudila sam se oko tebe opet kao što se ja uvijek i moram truditi i mučiti. Šta si ti učinio za uzvrat. Ništa. Odjebo me barem tri puta. Koji kreten. E da mi se sad opet skineš u gaće i prošećeš pored mene drukčije bi stvari ispale stari moj. Pa nisi ti toliko vrijedan. Pa ne bih žile prerezala za tobom pa šta si ti.

A onda me opet povuče taj strah i očaj i pitam se stvarno kao bi stvari ispale poslije. Kad se oboje toliko bojimo. I tako stalno se vrtim u krug. Brojim dane, čovječe.

Svaki ponedjeljak mi je mučan jer je prošao još jedan vikend a ništa se nije pomaklo u mom životu. Koja si ti enigma. Tako bih ti se rado zavukla u glavu da vidim što misliš ustvari o meni. Jer ovo je neizdrživo. Osjećam da ti se gadim ali ne pokazuješ to. Pa pokaži. Samo da znam. Jer ovo je too much i za mazohiticu poput mene.

Ma ko si ti mali?

Sjećam se ljetos kad smo se skužili za šankom.....Ana ti se  obraćala nadimkom a ja sam se baš to pitala u glavi. Ma tko si ti mali. Pola godine je prošlo ja se i dalje to pitam. Znam ti ime, godine, brije, frendove, ali ne znam ja tebe. Onako, do kraja. Nećeš si ti nikada dozvoliti da te netko upozna u cijelosti. Takav si. Tužno. Ne znam zašto se ljudi toliko boje svojih emocija i slabosti. Pa svi to nose u sebi. Čemu tolika krinka? Svjestan si toga. Sve je to samo krinka. Rekao si to sam.

Ja sam luda i spaljena jer ne glumim i ne sakrivam se kao ti. Eto vidiš ja to mogu. Dovoljno sam moćna da tako učinim. I luda.

Ali mene nećeš prevariti, kužim ja tebe. Znam da si ispod svega toga jedno uplašeno biće emotivno i sramežljivo. Fascinira me koliko ti daleko možeš ići sa svojom glumom i brijama. Naporne su mi ove naše igrice.

Tebi se baš nikada ne može dogoditi da izgubiš kontrolu nad sobom. Možda ti se to tek prvi put dogodilo samnom tamo na stolu. Ne bih se čudila ti tako isprogramiran i skuliran. Zašto se bojiš izaći iz te svoje ljušture. Zar su te toliko povrijedili? Znam da si nesiguran i uplašen i žao mi je što nisam ni ja znala biti taktičnija. Ali nisi mi davao prostora, idiote jedan. Bojim te se. Jako.

Naveo si me na to da se sramim same sebe. Znam da sam te napadala i napravila ti brdo sranja, ali kako si se ti ponašao prema meni. Frajerčina. Idiot. Pa šta mi ovo treba? Što je meni, koji je moj problem?

Iskreno ni ja ne bih više na tvom mjestu bila sama sa sobom. Jer stvarno sam užasna osoba. Izgubim se u trenutku.  I možda i bolje da je to tako ispalo jer bolje da sam sjebala s tobom koji si  mi ionako nedostižan nego s nekim drugim. Nadam se da će peta stepenica doći ne ovako kaotično u moj život i da će mi biti lakše. Jer ti si naporan i težak. Mrzim te na trenutke, volim te kad sam usamljena, bojim te se stalno i želim te sve više. Kaos!

Drago mi je negdje u dubini duše jer znam da sam te dotakla duboko kao nitko nikad prije. Vjerojatno si se toga i prepao. Pamtit ćeš ti mene jako dugo. Snažno si me doživio. A vjeruj mi to  mi je moćnije od kvalitetnog seksa koji se možda mogao dogoditi da sam se ohrabrila.

Kako god dalje bilo, ja sam te takla. I samo ako ti budeš htio ova će se priča realizirati do kraja. Bilo bi nam baš dobro, uživala bih prvi put svim svojim čulima, radila bih ti nezamislve stvari, a sve bi bilo nekako skladno i opušteno, čista strast...navodiš me na to, kao i ja tebe. Izvukli smo van jedno iz drugog perverzije i strast. Uz tebe sam bila žena a ti moj muškarac. Teško ćeš ti to opet doživjeti tako skoro. Puno će ti vremena proći. Tražit ćeš mene. Voljela bih ti nekako pokazati da te želim i dalje i da mi nije bitno. Da me možeš ugristi samo ako  želiš. Hajde budi moj bog samo jednu noć to je sve što se ikad trebalo dogoditi između nas i sve što mi možemo. Dovoljno se poznajemo da si vjerujemo, sada se još samo moramo osloboditi straha. Nisam ja tako strašna kako ti misliš da jesam. E šta bi rekao da znaš koliko sam mala, ustvari. Kako provodim noći.

Vjerojatno te zato toliko i trebam. Oslobodili bismo jedno drugo okova, bilo bi baš slatko. Koja bi to predaja bila. Željna sam te jako, da mi govoriš sve one odvratnoće koje se kriju u tebi. Tako te želim i to je sve što bih htjela od tebe. Znam da ti ne možeš više.  Ali to je tvoj problem meni se više ne da mijenjati svijet oko sebe. Umorna sam od tih svojih vječnih brija. Puno bih ti pomogla kada bi mi se otvorio ali ako nećeš, poštujem to. Opet, dovoljno sam te takla...

I dovoljno ti vjerujem sada da znam da me nećeš povrijediti namjerno i ako bude po tvome, meni više nije važno....eto toliko te želim i želim da znaš.

Želim da znaš da mi je žao zbog svega lošeg, da se i ja bojim, da želim da mi vjeruješ. Želim da znaš da te volim ponekad u sitne sate kada sam usamljena u ovom velikom bučnom gradu. Da te mrzim kad se sjetim što smo si radili, da mi nedostaješ takav bahat i moćan. Želim da znaš da bih voljela da mi daš malo te svoje samokontrole ne bi mi škodilo. I da te ja želim osloboditi. I da suosjećam s tobom ma kako grub prema meni bio. Ma kako glup i sirov ti bio ja ću uvijek naći opravdanje jer te znam, znam te. Znam tko si. I znam da te privlačim jednako kako te odbijam. Želim da znaš da mi je iznad svega dosta ovog naprezanja i mučenja i da bih rado završila ovu priču pa makar zaista ostao gorak okus poslije tvoga. Spremna sam na to, opet sam malo odrasla. Čekam te.....